Nedugo nakon nesreće, u Londonu se, u Nacionalnoj laboratoriji za psihička istraživanja, susreću četiri osobe. Jadna od njih je osnivač laboratorija, Hari Prajs, inače ogorčeni protivnik spiritističkih prevaranata. Tu je i Ajlin Garet, poznati medij, osoba koja je za sebe tvrdila da je katkad i sama iznenađena svojim sposobnostima.
Iako je, u stanju transa, često donosila vijesti iz onostranog, odbijala je da je nazivaju spiritistkinjom. Drugi značajan gost bio je Australac, novinar Jan Koster koga su nekako privoljeli da prisustvuje. Svi troje, uz stenografa, sjedoše u jednu zamračenu prostoriju.
Gospođa Garrett je uskoro pala u trans, a zatim je i progovorila. Doduše, to više nije bio njezin glas, nego glas njenog ‘kontrolnog duha’ – Uvanija. On je objasnio da je sa Istoka, iz drevnih vremena i da je ovdje da bi omogućio vezu gospođe Garet i duhova umrlih, da bi potvrdio postojanje života nakon smrti. Katkad bi vijesti prenosio svojim dubokim, odmjerenim i svečanim glasom, a ponekad bi pustio da duh sam progovori.
Tog dana uvano je, pošto se pojavio, najprije Harryju Prajsu dao nekoliko informacija o jednom njegovom preminulom drugu, pri čemu je Price znao da ga Ajlin Garet nije mogla poznavati. Ali to ga nije mnogo uzbuđivalo. Iznenada Ajlin Garet oslušnu, a suze joj navrnu na oči. Unijev glas, rapav ali prodoran, izgovorio je ime IRVING ili IRVIN (Irvin Carmichael bio je kapetan na cepelinu R-101). Zatim se Uvanijev glas izmijenio. Sada je govorio u prvom licu, kratko i odsječno: ‘Čitav cepelin bio je pretežak za kapacitet motora. Sami motori preteški. Zato sam pet puta morao otvaram ventile. Korisna sila uzgona bila je previše mala ‘.