Čak iu bezizlaznim situacijama, rješenje se vrlo lako može naći – sve zavisi od nas samih. Odluči neki car, zbog nekakvog važnog položaja na dvoru, testirati svoje dvorjane. Okruže ga moćni i mudri ljudi i car im reče:
– Imam nedoumicu i zanima me tko mi od vas može pomoći da je riješim. Potom ih odvede do ogromnih vrata i reče im:
– Ovo su najveća i najteža vrata u mom carstvu, objasni car. Može li ih netko od vas otvoriti?
Najveći dio nazočnih odmah poče odmahivati ​​glavom u nevjerici. Manji dio koje su dvorjani smatrali mudracima, počeše zagledati vrata izbliza, dodirivati ​​ih i premišljati, ali na kraju svi priznaše da ih ne umiju otvoriti.
Međutim, iz mase iskorači jedan dvorjanin, priđe vratima, poče ih zagledati, opipavati i gurati. Odjednom, povuče ih snažnim trzajem i vrata se otvoriše! Vrata su bila već odškrinuta, ali nisu bila zaključana. Za otvaranje već odškrinutih vrata bilo je potrebno samo samopouzdanje da se to uradi u nazočnosti samog cara.
Car objavi:
– Ti ćeš dobiti položaj na dvoru. Nisi se oslonio samo na ono što vidiš. Usudio si se pokušati ono što se u početku činilo nemogućim.

Tako je iu našim životima: mnoga su vrata već odškrinuta, ali se mi pribojavamo da ih do kraja otvorimo.